Da li smo uz društvene mreže usamljeniji nego ikada pre?!

 

Da li smo uz društvene mreže usamljeniji nego ikada pre?!

 

Ovih dana je u jeku debata povodom prikazivanja Netfliksovog dokumentarca “Socijalna dilema” i realne dileme korisnika društvenih mreža da li da svoje naloge obrišu ili se bar malo distanciraju od svojih naloga. Nećemo ulaziti u to da li društvene mreže izazivaju zavisnost, kako se koriste naši podaci, te se nećemo baviti ni detaljima koji već zalaze u domen raznih “teorija zavere”. Danas ćemo se baviti samo onim što je poznato i mnogo pre ovog filma – kako se pojedinci osećaju nekada zbog društvenih mreža.

 

Društvene mreže pogoršavaju vašu usamljenost

 

Društvene mreže su nam omogućile da tokom 24 sata svih 7 dana u nedelji budemo povezani sa neograničenim brojem ljudi. Sada možemo da ostanemo u kontaktu sa prijateljima, porodicom, poznanicima, društvom iz škole, dragim osobama koje su hiljadama kilometara daleko. Ovaj oblik “povezivanja” neke ipak čini usamljenijima nego ranije.

 

Kako ko koristi društvene mreže?

 

Samouvereni ljudi grade lične kontakte. Oni svoje privatne i poslovne kontakte, kada god je to moguće održavaju uživo i razvijaju ih lično. Društvene mreže im služe da te veze poboljšavaju.

 

Ljudima, koji su nesigurni u sebe, društvene mreže služe da razvijaju odnose i uvek preferiraju kontakte preko društvenih mreža pre nego ličnu komunikaciju.

 

Vidovi komunikacije koji uključuju mejlove i telefon, mimo već spomenutih društvenih mreža pružaju osećaj sigurnosti. Oni predstavljaju svojevrsnu tampon zonu za različita negativna socijalna iskustva. 

 

Neke osobe imaju odlične socijalne veštine, a opet osećaju socijalnu anksioznost, dok drugi imaju i loše veštine. Rezultat toga mogu biti površni odnosi sa drugima i manje socijalne interakcije. U oba slučaja, ove osobe će se osećati usamljeno.

 

Istraživanja vezana za usamljenost i društvene medije

 

Još 2018. godine, sprovedena je studija Centra za istraživanje medijske tehnologije i zdravlje Univerziteta u Pitsburgu koja je iznela podatke o tome koliko društveni mediji pojačavaju osećaj usamljenosti. Istraživanje je pokazalo da učesnici studije nisu pokazali promene usamljenosti nakon pozitivnih iskustava na društvenim mrežama. Nasuprot njima, nakon povećanja od 10% negativnih iskustava, nivo usamljenosti je porastao za 13%. Na svakih novih 10% negativnog, usamljenost je rasla za još 13%.

 

Ljudi generalno više reaguju na negativne stvari. Uglavnom su negativna sećanja iz detinjstva upečatljivija od onih pozitivnih, stoga je negde i normalno da se negativnim iskustvima posvećuje više pažnje. Nekim ljudima pomaže samo da prepoznaju ove negativne efekte koje na njih imaju društvene mreže. Drugima je možda potrebno da se na neko vreme odreknu mreža i posvete druženjima sa osobama iz okruženja.

 

Društvene mreže nisu stvaran problem

 

Dokazano je da društvene mreže pojačavaju osećaj usamljenosti, ali one nisu stvaran problem. One su samo pokazatelj da bi trebalo da razmislite o tome zašto se osećate usamljeno ikada. Možda bi trebalo da razmislite o razvijanju svojih socijalnih veština ili se možda odlučite za terapiju. Trebalo bi da se suočite sa svojim strahovima kada je verbalna komunikacija i razvoj socijalnih veština u pitanju. Možda vam može pomoći i neka stručna knjiga o samopomoći na ovu temu.

 

Dakle, ukoliko se osećate loše nakon korišćenja društvenih mreža, trebalo bi da razmislite čime to niste zadovoljni u svom privatnom životu i da počnete da radite na tome da to i promenite.

Image by William Iven from Pixabay 

 

Povezani članci

Booking.com