Ćopiću, na ovo bi bio ponosan – tvoj Ježurka je dobio skroz novi život!
“Po šumi širom, bez staze puta,
Ježurka Ježić povazdan luta.
Lovom se bavi, često ga vide,
sa trista kopalja na juriš ide.
I vuk, i medo, pa čak i ovca,
poznaju ježa, slavnoga lovca.
Jastreb ga štuje, vuk mu se sklanja,
zmija ga šarka po svu noć sanja.”
Postoji li neko da ne zna ove čuvene stihove legendarnog Branka Ćopića?
Pred njim, dan hoda, širi se strava,
njegovim tragom putuje slava.
Odavno je maleni Ježurka Ježić poznat i omiljen lik svoj deci i odraslima na području bivše Jugoslavije, a sada je njegova slava prešla i granice stvorene jezičkom barijerom i to zahvaljujući Suzan Kertis – Kojaković, vlasnici izdavačke kuće „Istros Books“ koja je “Ježevu kućicu” prevela na engleski jezik, zadržavši pritom rime i čaroliju Ćopićevog pera. Kako? Odakle ideja za to? Samo za “Lolu” Suzan Kertis – Kojaković je otkrila kako je saznala za “Ježevu kućicu”, koliko dugo joj je trebalo da je verno u stihovima prevede na engleski jezik, kako je britanska publika prihvatila Ježurku Ježića, te koje knjige sa prostora bivše Jugoslavije planira prevesti u budućnosti.
Kako je izgledao Vaš prvi susret sa “Ježevom kućicom”?
Moj muž, koji je iz Dubrovnika, je čitao originalnu “Ježevu kućicu” našoj kćerkici dok je bila mala. Zaista sam bila oduševljena tom pesmom, dopao mi se ritam i pametan način na koji se priča razvijala. Znala sam da je to delo velikog pisca – i pre toga sam čula za Branka Ćopića, ali nisam znala za njegove dečije knjige. Stvarno sam bila oduševljena time što sam saznala za “Ježevu kućicu” i za kratko vreme sam prve strofe zajedno sa našom kćerkom naučila napamet.
Šta Vas je inspirisalo na to da “Ježevu kućicu” prevedete na engleski jezik?
Naš komšija je preveo priču na italijanski i napravio dvojezičnu verziju. To me je inspirisalo i tog dana sam odlučila da bih je volela prevesti na engleski jezik. Međutim, odlučila sam da priču moram da zadržim kao pesmu i, ako je moguće, da zadržim ritam i rime. Kao što možete i da zamislite, to je veoma teško i tu odluku sam donela mnogo godina pre nego što sam uspela da pesmu prevedem od početka do kraja. Prevod sam završila 2009. godine i posvetila sam ga svojoj dobroj prijateljici – pesniku i antologičaru Naomi Levis. Naomi me je inspirisala da prevedem “Ježevu kućicu” i zahvaljujući tome što me je ona vodila, uspela sam da stvorim englesku verziju veoma vernu originalu.
Koliko je za Vas bio izazov da zadržite priču o Ježurki Ježiću u stihovima?
Mene je najviše privukla činjenica da je ta priča ustvari pesma od 12 stihova. Jezik je toliko lep i šaljiv i deca vole rime. Naravno, veoma je teško postići taj isti osećaj na novom jeziku – ne možete bukvalno prevoditi već morate da se koncentrišete na ritam i da pokušate uhvatiti smisao priče, a ne da ste ograničeni značenjima reči u rečniku. Na taj način, prevođenje pesme je kreativni čin, baš kao što je i stvaranje originala. U razumevanju i proceni morate biti veoma blizu tekstu.
Koliko dugo ste prevodili “Ježevu kućicu”?
Kao što sam već rekla, ideja je u mojoj glavi stanovala nekoliko godina… možda četiri. Prepisala sam pesmu u originalu na papir, proverila neka značenja sa mužem i pustila da se sve to “krčka” u mojoj glavi. Ponekad bih otvorila dokument i pokušavala da radim na prevodu, ali se uvek javljao problem kako da zadržim rime. I onda mi se jednog dana učinilo da je sve skuvano, spremno i da je vreme da ugasim šporet u svojoj glavi. Sela sam, završila prevod za tri dana i bila sam presretna s tim što sam uradila. Naročito sam ponosna na to što sam uspela da zadržim stil jezika, malčice staromodan, to mi je divno. Tu ćete naći neobične reči koje će malenoj deci biti izazov, ali mislim da će oni u tome uživati.
Da li se sećate prvog puta kada ste engleskoj publici predstavili Ježurku, liju i ostalu ekipu?
Da. Premijera operske verzije “Ježeve kućice” je bila u istorijskom Kovej Holu u centru Londona. Sala je bila puna – bilo je oko 250 ljudi nestrpljivih da vide šou. Ovde moram da spomenem da je kompozitor Emili Leder od samog početka zavolela priču i zato je pristala da napiše muziku za nju. Svi pevači i deca koji su učestvovali su bili puni entuzijazma i strastveno su odigrali svoje uloge.
Nakon objavljivanja slikovnice “Hedgehog’s Home”, Ježurka je dobio i svoj mjuzikl. Možete li nam reći nešto više o tome? Ko je sve radio na mjuziklu i kako je prihvaćen od strane publike?
Muzička verzija je dobila dva obličja – kao opera za djecu sa tri profesionalna pjevača i razredom djece od sedam do 11 godina. To je šou koji smo 2012. godine izveli u Konvej Holu, te u Parizu. Godinu dana kasnije kreiran je mjuzikl koji je izveo Honey Bear Youth Theater koji vodi Filip Krenus. Sve detalje možete da vidite na sajtu.
Šou je bio veoma popularan kako među ljudima iz regiona, tako i među lokalnim stanovništvom. Imali smo divnu koreografiju i muziku koju je komponovala Emili Leder.
Kako su deca i odrasli u Engleskoj reagovali na “Ježevu kućicu”?
Mislim da se publika u Engleskoj može lako povezati sa porukom “Ježeve kućice”. Englezi su poznati ljubitelji životinja, a posebno su im dragi ježići.
Međutim, dok je u Engleskoj jež predstavljen kao bojažljivo i slatko stvorenje, Ježurka/Hedgemond je odvažan i hrabar. On je ratnik. To je bilo nešto sasvim novo engleskoj publici – da tako misle o ježu i da od njega nauče lekciju; da vole i čuvaju svoj dom.
To je internacionalna poruka koja ne poznaje granice i verujem da bi ova priča bila popularna na bilo kojem jeziku, naravno, uz dobar prevod.
Kakve su reakcije ljudi sa prostora bivše Jugoslavije na Vaš prevod?
Dobila sam divne kritike za slikovnicu na jednom hrvatskom blogu, te u nekoliko magazina. Ljudi su uglavnom veoma sretni zbog toga što je njihova omiljena priča prevedena na novi jezik.
Budući da je “Hedgehog’s Home” dostupna da se kupi i preko interneta, da li Vam je poznato iz kojih zemalja su ljudi naručivali slikovnicu, te kakve su reakcije?
Da, slikovnicu možete kupiti preko sajta Istros Books i preko Amazona. Mislim da su je uglavnom naručivali ljudi iz bivše Jugoslavije koji žive po celom svetu. Ukoliko djeca ne govore njihov jezik onda je možda ovo najbolji način da se upoznaju sa pričom o Ježurki Ježiću.
Godine 2011. ste osnovali izdavačku kuću “Istros Books” u okviru koje objavljujete i promovišete prevedenu literature jugoistočne Evrope i Balkana. Kako ste se odlučili za to?
Ja sam neko vreme živela u tom regionu, najviše u Sloveniji i Hrvatskoj, pratila sam književnu scenu i shvatila sam da je veoma malo toga došlo do publike koja govori engleski jezik. Takođe sam bila svesna toga da je u tom regionu izmešano nekoliko kultura sa bogatom istorijom i divnim, velikim pričama. Budući da sam i sama pisac, mislim da mogu da pronađem knjige koje će preći granice i značiti nešto i čitaocima ovde. Veliko je zadovoljstvo raditi na dobroj knjizi i prvi put je predstaviti britanskoj publici.
Na koji način promovišete prevedena dela koje objavljuje Vaša izdavačka kuća? Da li organizujete književne večeri, posete školama?
Kao i svi izdavači ove i ja imam uobičajene komercijalne mreže, mada u manjem obimu: distributere, komercijalne predstavnike i tako dalje. Radim preko uobičajenih komercijalnih kanala i to dopunjujem sa sopstvenim PR – om preko društvenih mreža i preko dešavanja. Ako objavim knjigu, trudim se da nađem sredstva da dovedem autore i organizujem prezentaciju. Ranije smo imali autorska dešavanja u najvećoj knjižari u Evropi Voterstons Pikadiliju, zatim u knjižari London Rivju, Britanskoj biblioteci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Mnogo vremena provodim organizujući takva dešavanja, ali mislim da je veoma važno dopreti do publike uživo i promovisati autentične glasove.
Da li su Vas sa područja bivše Jugoslavije zvali da i na ovim prostorima promovišete svoj rad, kako za “Ježevu kućicu”, tako i za ostala dela koja ste prevodili?
Da, zvali su me na sajam knjiga u Podgoricu i ovogodišnji Buybookov festival “Bookstan” u Sarajevu. Volela bih da me zovu više, da pokažem svoje knjige i razgovaram o svom radu sa lokalnim izdavačima i autorima. Bilo bi sjajno kada bi se reč o tome više proširila i kada bi se razvila saradnja.
Koje su knjige sa ovih prostora pokupile najviše simpatija kod engleske publike?
Trenutno su najpopularnije dvije knjige iz Bosne: “Sedam strahova” od Selvedina Avdića i “Knjiga o Uni” od Faruka Šehića. Mislim da se čitaocima najviše sviđa to što su sami autori iskusili rat i stvari o kojima pišu. Knjige deluju veoma iskrene i sveže i zato ljudi na njih pozitivno reaguju.
Šta biste želeli prevesti u budućnosti? Da li će se među tim knjigama naći još neko delo Branka Ćopića?
Ne verujem da ću više prevoditi dečije knjige pošto je to specijalizovana oblast. “Ježeva kućica / Hedgehog’s Home” je bila sretni izuzetak. Zajedno sa izdavačima Pitera Ovena ću u naredne dve godine raditi na tri knjige iz Slovenije i Srbije. Među autorima će se naći Filip David, Mirjana Novaković i Dana Todorović.
Jednoga dana, videli nismo
Ježić je, kažu, dobio pismo,
Medeno pismo, pričao meca,
Stiglo u torbi poštara zeca
Adresa kratka, slova k’o jaja:
“Za druga Ježa na kraju gaja.”
One sunny day, so the story is told
Hedgemond was given a letter so bold
Sweet words were delivered straight from the sack
Of postman rabbit, in uniform black
The address was short, the letters so neat
“For Hedgemond hunter at 3, Meadow street”.
Izvor: www.lolamagazin.com
Autor teksta: Vesna Drakulić
Prevela: Tamara Petković
