postporođajna depresija
Postporođajna depresija

Postporođajna depresija je česta pojava i odavno je poznata u medicini. Ona se javlja kod žena najčešće u prvih 6 nedelja posle porođaja. Simptomi depresije uključuju tugu, promene u ritmu spavanja i ishrane, nisku energiju, anksioznost i razdražljivost.

Depresija posle porođaja

Nije poznat tačan razlog zašto se javlja postporođajna depresija. Važno je da znate da ona nije znak da ne volite svoju bebu i ulogu majke. Javlja se i kod žena koje su veoma želele bebu. A važno je i da znate da se uspešno prevazilazi uz pomoć psihološkog savetovanja, a ponekad je potrebna i terapija lekovima. Svakako nemojte izbegavati da se obratite lekaru za pomoć.

Mnoge žene kriju kako se osećaju jer ih je sramota. Potrebno je da o tome više pričaju, da nađu grupu za podršku žena koje su prošle kroz isto i obrate se lekaru. Što se pre suoče sa problemom, pre će početi da uživaju u svojoj bebi.

Dešava se da roditelji razmišljaju o tome da naškode bebi ili da izvrše samoubistvo, ali važno je da znate da se to veoma veoma retko zaista i dogodi. Ipak, ako imate ovakve misli, obratite se lekaru što je pre moguće.

Čak oko 22% majki je imalo neki oblik depresije posle porođaja. Više od 19% majki koje su bile podvrgute pregledu zbog moguće depresije smatralo je da će povrediti sebe ili dete. Veliki broj njih je i ranije imalo epizode depresije ili anksioznosti.

Postporođajna depresija je mnogo češća u urbanim sredinama, u odnosu na žene koje žive u ruralnim područjima gde je stopa depresije posle porođaja samo 6%.

Očevi u depresiji posle rođenja deteta

Jedno istaživanje je otkrilo da 1 od 10 očeva ima postporođajnu ili prenatalnu depresiju. Neki očevi počnu da strahuju za bebu i njenu buduću egzistenciju već dok je žena trudna. Najviše je očeva koji su u depresiji 3 do 6 meseci nakon rođenja bebe. (Izvor: https://www.nhs.uk)

Postporođajna depresija – simptomi

Ne reaguju svi roditelji na isti način. Neki imaju samo pojedine, a neki sve simptome postporođajne depresije. Neki od uobičajenih simptoma su:

  • osećaj zarobljenosti – kao da ne možete da izađete na kraj,
  • napadi panike,
  • loše raspoloženje koje traje duže od nedelju dana,
  • stalno vam se plače,
  • osećate krivicu,
  • osećaj odbacivanja,
  • osećaj da niste adekvatni,
  • česta razdražljivost,
  • nedostatak želje za hranom,
  • pojava glavobolje, bolova u stomaku i zamagljenog vida,
  • gubitak libida,
  • stalni umor,
  • izostanak motivacije,
  • problemi sa koncentracijom,
  • nesanica i problem da se opustite da spavate,
  • roditelj nema interesovanja za sebe,
  • neobjašnjiv nedostatak interesovanja za bebu,
  • izostanak želje da vidimo prijatelje i članove familije i da ostanemo u kontaktu sa njima.

Postporođajna depresija nije isto što i “Baby blues” koji utiče na mnoge roditelje već u prvim danima nakon rođenja bebe. Više: Razlika između bejbi bluza i postporođajne depresije

Uzroci postporođajne depresije

Depresija posle porođaja je posledica mnogobrojnih faktora, ali tačan uzrok njene pojava još nije poznat. Može biti izazvana preplavljenjem emocija, stresnim događajima i promenama koje se dešavaju u organizmu, a može biti i skup udruženih faktora. Češće se javlja kod onih koji su već imali epizode depresije ili bipolarni poremećaj.

Faktori koji mogu doprineti pojavi depresije:

  • promene na telu u trudnoći,
  • komplikovan porođaj,
  • posledice porođaja – urinarna inkontinencija, anemija, visok krvni pritisak,
  • hormonske promene – nagli pad estrogena i progesterona posle porođaja,
  • promene u ritmu spavanja,
  • prevelika briga za bebu,
  • nedostatak podrške porodice,
  • usamljenost, izostanak bliskih prijatelja ili članova porodice,
  • briga za vezu sa partnerom,
  • finansijski problemi,
  • ranije mentalne bolesti.

Dojenje i postporođajna depresija

Poteškoće u ostvarivanju dojenja mogu biti povezane sa pojavom depresije. Majke koje imaju problema da ostvare dojenje dve nedelje nakon porođaja mogu imati veći rizik od postporođajne depresije dva meseca kasnije, pokazala su istraživanja.

Studije su pokazale da žene koje su bile u depresiji tokom trudnoće kraće doje svoje bebe, što je povezano i sa pojavom postporođajne depresije. (Izvor: Journal of Affective Disorders)

Postavljanje dijagnoze – postporođajna depresija

Lekar će vam postaviti pitanja na osnovu kojih će moći da zaključi da li se radi o depresiji. Pitaće vas da li imate navedene simptome postporođajne depresije. Ako potvrdno odgovorite na 3 pitanja, znači da imate blagu depresiju. Dobićete savete šta da radite i kada da se javite lekaru.

Sa više od 3 potvrdna odgovora, lekar će vas posavetovati šta je potrebno da dalje radite jer to sugeriše ozbiljniji oblik depresije.

Ako majka odgovori da razmišlja da nanese štetu seb ili bebi, ona ima težak oblik postporođajne depresije.

Važno je da sa lekarom razgovarate krajnje iskreno. Neke žene kriju problem zbog straha da će joj beba biti oduzeta. Znajte da se to neće dogoditi, jer se bebe oduzimaju samo u krajnje ekstremnim situacijama. Čak i u situacijama koje su veoma retke, ali se dešavaju, da majka bude smeštena u mentalnu ustanovu, bebe ih prate jer upravo one imaju blagotvorno dejstvo na majčin oporavak.

Moguće je da će vas lekar poslati i da uradite kompletnu krvnu sliku i analize hormona, kako bi utvrdili da li postoji hormonski disbalans, problem sa štitnom žlezdom ili anemija.

Lečenje postporođajne depresije

Važno je da znate da je postporođajnu depresiju moguće izlečiti. Najvažniji korak je priznavanje problema. Ako osoba ima oko sebe bliske ljude koji je razumeju, to će ubrzati oporavak. Ipak, imajte na umu da lečenje nekada traje par meseci.

Potiskivanje emocija neće rešiti problem depresije posle porođaja.

Ukoliko se pojavi potreba, lekar će prepisati lekove, koje će biti potrebno piti neko vreme. Veoma su retke situacije u kojima je potrebno da se uključi tim stručnjaka i majka privremeno smesti u ustanovu. Radi se o promilima.

Šta može pomoći da predupredite postporođajnu depresiju?

  • Pripremite se za trudnoću, porođaj i roditeljstvo – pohađajte školice, čitajte literaturu. Što budete spremniji, lakše ćete podneti sve promene i više će vam stvari biti poznato.
  • Pripremite unapred ono što možete.
  • Pravite spiskove, vodite evidencije dojenja, presvlačenja. Pravite dnevni raspored i plan. Tako ćete smanjiti stres.
  • Jedite zdravu hranu. Slatkiši, grickalice i brza hrana će samo pogoršati stvari.
  • Jedite češće da biste održavali konstatan nivo šećera u krvi.
  • Osigurajte sebi bar 7 do 8 sati sna dnevno.
  • Razgovarajte otvoreno sa partnerom, članom porodice ili bliskim prijateljem.  

 

Booking.com