dete u izolaciji i karantinu
Deca u izolaciji – kako pomoći deci pri fizičkom distanciranju i u karantinu

Često zanemarujemo koliko deca psihički mogu da podnose ovo stanje. Roditelji se neretko žale na to kako ne mogu da obuzdaju malu decu, kako im je potrebna aktivnost van doma, na obimno gradivo i domaće zadatke dece koja idu u školu, ali retko ko uzima u obzir kako deca emotivno podnose celu situaciju sa prinudim karantinom i strahom od virusa korona.

Ovih dana, fizička izolacija je najbolje što svi možemo da učinimo, ali deci to nije uvek lako objasniti.

Razgovarajte sa decom o fizičkom distanciranju, vanrednom stanju,  karantinu i samoizolaciji

Nažalost, većina roditelja sa ovih prostora već je prošla kroz neka vanredna stanja. Znaju da se bore i sa nestašicama u radnjama i raznim vidovima izolacije. Za decu je sve ovo potpuno novo. Ne znaju koliko je opasno, da li da se plaše, da li su bezbedni. Sa druge strane, verovatno im je drago što je većina njih sa bar jednim roditeljem veći deo dana.

Školarci se prvi put susreću sa učenjem od kuće, a još uvek su mali da bi bili samodisciplinovani da uče i rade domaći na vreme.

Dečija osećanja i COVID-19

Zavisno od uzrasta, mnoga deca ne mogu čak ni da razumeju u potpunosti šta znači samoizolacija. Verovatno su im sada osećanja pomešana i imaju brojne nedoumice.

Deca su verovatno:

  • zbunjena što su svi kod kuće,
  • nezadovoljna i tužna što ne mogu da vide svoje prijatelje, vaspitačice, učiteljicu i članove šire porodice,
  • brinu da li će se razboleti neko iz njihovog okruženja,
  • uznemireni su jer primećuju da ste i vi napeti,
  • preplavljeni su informacijama iz medija o virusu.

Razgovarajte sa svojim detetom

Najbolje je da sa decom otvoreno pričate o virusu, u skladu sa njihovim uzrastom. Obratite pažnju da vreme za razgovor bude onda kada ste oboje opušteni, na primer, tokom obroka ili pred spavanje.

Sasvim je u redu da detetu odbijete da date odgovore i kažete mu da mora da sačeka ako u tom trenutku radite nešto važno za vaš posao. Potrebno je da mu smirenim tonom kažete da trenutno radite svoj posao i vreme kada ćete biti u prilici da pričate.

O tome više možete pročitati ovde: Kako da razgovarate sa decom o virusu korona

Veoma je važno da, kao i uvek u razgovoru sa detetom, budete iskreni. Nemojte detetu govoriti lažne informacije. Procenićete opseg informacija koje dete treba da zna u skladu sa svojim uzrastom, ali veoma je važno da one budu istinite. Dete se oslanja na vas i u vama vidi osobu koja ga štiti od svih zlih uticaja, nemojte prokockati to poverenje.

Kada detetu pričate o virusu korona, uvek se fokusirajte na pozitivne izveštaje i uverite dete da je ovo situacija koja neće trajati zauvek, a da je porodica tu da učini sve da stvari prođu što bezbrižnije.

Predočite im da je dobro što je ovakva situacija jer ste sada na okupu. Svi možete da radite zajedno i ako vam dozvole da radite na miru, imaćete više vremena za igru. Isto im možete predočiti i da sada mogu duže da spavaju, kraće budu na časovima, ako brzo budu radili imaćete vremena i za neku društvenu igru.

Deca razumeju slikovito objašnjavanje

Neke stvari je najbolje plastično objasniti detetu. Na primer, ako se radi o udaljenosti od osoba koje srećemo, recite im da niko ne bi trebao da im prilazi bliže od dužine njihovog kreveta. Tako će lakše moći da procene koliko daleko treba da se drže.

Fizičko distanciranje i samoizolacija – neka deca to ne podnose dobro

Jedna grupa dece će dobro podneti ostanak kod kuće, biće čak i veoma zadovoljni što su u poznatom okruženju. Druga grupa dece će biti uznemirena, uplašena i zabrinuta. Posebno je strah koji ne pokazuju često prisutan kod dece sa kojom roditelji ne razgovaraju dovoljno. Ova deca razvijaju sama priče na osnovu onoga što čuju i u njihovoj mašti je scenario možda i daleko gori od realnog.

Pitajte povremeno dete kako se oseća zbog ostanka kući. Saslušajte ga pažljivo. Neka dete zna da je u redu da bude i ljuto i uplašeno. Pitajte dete povremeno da li se oseća bolje. Time ćete ga uveriti da brinete o njegovim osećanjima. Recite da se i vi povremeno osećate loše i da bi voleli da je drugačije.

Ponudite detetu da zajedno popijete čaj, pročitate priču, nešto nacrtate, složite slagalicu ili uradite zajedničke vežbe umesto propuštenog treninga.

Probajte da minimalno slušate vesti i emisije o pandemiji u detetovom prisustvu. Teško je da se potpuno isključite jer treba biti informisan, ali biće i vama bolje ako vreme koje provedete na informisanje skratite.

Deca sa invaliditetom, posebnim potrebama i hroničnim zdravstvenim stanjima i korona virus

Mnoga deca sa posebnim potrebama, hronični bolesnici i ona koja su na lečenju od teških bolesti imaju poseban rizik od dobijanja COVID-19. Deca sa posebnim potrebama imaju veću verovatnoću da dožive anksiznost od svojih vršnjaka.

Važno je da razgovarate sa detetom. Uverite ga da ćete zajedno izaći iz ovoga, da ste mu oslonac i da brinete za njega. Obavezno se konsultujte sa lekarom opšte prakse ili specijalistom kod kog se vaše dete leči oko toga da li je u povećanom riziku da dobije virus korona i koje dodatne mere predostrožnosti treba da preduzmete. Na portalu Alergija i ja imate niz tekstova vezanih za decu koja imaju neka hronična zdravstvena stanja i na šta bi trebalo da obrate pažnju.

Pročitajte više:

Image by luxstorm from Pixabay

Booking.com